Autor
Meni je osobno jako teško govoriti o samom sebi jer čovek sam sebe vidi jako retko i malo za života, bude to par minuta dnevno provedenih ispred ogledala pa odatle proističe sva težina govoriti o sebi. Odgovoriću na pitanja koja su mi često postavljana ili na koja imam određen odgovor.
O umetniku
- Tako su me zovu. A zovem se Bogdan Radenković, rođen sam 1989. godine. Po svom smislu sam umetnik, a usput studiram medicinu, slušam i sviram klasičnu muziku.
O fotografiji
- Smatram da za bilo kakvu umetnost medijum nije značajan. Fotografija, slikarstvo ili muzika su sredstva do cilja. Fotografija zbog magije mogućnosti da se ujedini vreme i svetlost u idealnu celinu. Volim i film, verovatno je da ću i puno snimati jer me i film jednako uzbuđuje kao dobra fotografija.
Koncept i estetika
- Nezavisne stvari, međusobno neisključive, a između njih ne postoji sredina. Odsustvo estetike neretko osnaži koncept, a neretko i estetika oplemeni koncept.
Pravci
- Priroda. I ljudi. Ustvari i ljudi su priroda. U prirodi nema odstupanja od savršenstva, važna je jedino percepcija. Ne vidim pravac, ali uvek stremim ciljevima. Volim svoju mučninu i miris prašine. Ljude stalno upoznajem.
Tehnika
- Sredstvo. Za svaki cilj postoji adekvatno sredstvo. Nekad film, nekad digitalni. Nekad Leica, nekad Canon, nekad mobilni.
Uticaji
- Neminovni, neizbežni. Ima ih posvuda, u slikarstvu, fotografiji, psihologiji, filmu i muzici.
Privatni profil
Zovem se Bogdan, rođen sam baš sto godina posle Hitlera, levoruk sam, a fotografija je moj smisao. Volim Ničea, Sartra, Kamija, Kafku, Foknera, Dostojevskog, Krležu i još mnogo njih. Slušam Baha i dok spavam, i Mahlera, i Mocarta, Betovena, Šopena i Vagnera. Sviram Taregu na gitari a Vivaldija na violini. Nekad volim Pink Floyd, i da improvizujem Hendriksa. Na fakultet idem samo kada moram. Više volim analogne aparate. I volim prirodu. Volim da gledam filmove Kieslowskog a fotografije Winograndove.